E onda su došli tamburaši jer kakav bi to slavonski rođendan bio bez tamburaša. Ne znam jesam li ikad bila u društvu koje je toliko „kitilo“ tamburaše kao oni te večeri.

Već mi je nekoliko puta palo na pamet da posvetim jedan tekst hodanju jer je ono jako važan dio mog života.

Ja volim hodati po kiši. Ponekad odem prošetati po Zagrebu bez kišobrana kada kiša pada i zapravo je super jer nema ljudi po cesti.

Hotel je bio posebno sladak. Fino smo jele. Vanjska temperatura je bila optimalna. Obišle smo po planu sve lokacije na koje inače idemo.

Ovo je surovi tekst. Kao što je bila surova stvarnost ljudi u doba Američkog građanskog rata.

“Bio si moj kralj, a sad abdiciraj,
Neka veličanstven bude kraj.”