E onda su došli tamburaši jer kakav bi to slavonski rođendan bio bez tamburaša. Ne znam jesam li ikad bila u društvu koje je toliko „kitilo“ tamburaše kao oni te večeri.
E onda su došli tamburaši jer kakav bi to slavonski rođendan bio bez tamburaša. Ne znam jesam li ikad bila u društvu koje je toliko „kitilo“ tamburaše kao oni te večeri.
Danas je druga godišnjica mog bloga. Zvuči mi nevjerojatno, ali istovremeno fora. Lijepa se zajednica sada već stvorila oko ovog bloga i to me posebno veseli.
Mislim da upravo zbog šume volim doći na Mirogoj. Nekako mi smirujuće djeluje i osjetim neki spokoj kada dođem, premda tamo idem iz neveselih razloga.
Nedavno sam bila s mamom i tatom na kavi i u slastičarnicu u kojoj smo bili je ušla djevojka nešto mlađa od mene, a njezino je lice bilo negledljivo.
Već mi je nekoliko puta palo na pamet da posvetim jedan tekst hodanju jer je ono jako važan dio mog života.
Ja volim hodati po kiši. Ponekad odem prošetati po Zagrebu bez kišobrana kada kiša pada i zapravo je super jer nema ljudi po cesti.
